Savjeti za srećan život




Tema

FILOZOFIJA

Savjeti za srećan život Piše: Dragan Mojović Tweet

FILOZOFIJA

Savjeti za srećan život Piše: Dragan Mojović

Prva i ujedno glavna pitanja kojima započinje istorija moralne filozofije u formulaciji Ivana Vukovića glase: „Da li je za dobar život važnija pravda ili lična sreća? Može li nepravedan čovek biti srećan? Može li pravedan čovek biti nesrećan? I šta je uopšte pravda i u čemu je sreća?“

Ova pitanja su se danas uglavnom izgubila, jer, kako kaže Ivan Vuković u svojoj knjizi „Platon i Kant: Saveti za dobar život“ („Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića“, Sremski Karlovci / Novi Sad) današnji čovek radije sanjari o srećnom životu nego što se pita u čemu bi se on sastojao, a bez odgovora na „prva pitanja“, nemoguće je davati savete za dobar život, o kom god vremenu da je reč. Platon je tvrdio da nepravedan čovek ne može biti srećan jer je pravda, pored ostalog, pretpostavka i srećnog života. Naime, čovek izolovan od drugih ljudi, ako uopšte može opstati, teško da može biti srećan, a ni u zajednici ne može biti srećan ako je u sukobu s njom, bilo svojom krivicom, bilo zbog nepravedno ustrojene države. Zato tek na pravedan način usklađen život ljudi u državi donosi čoveku dobar i srećan život.

Kant je, na prvi pogled, bio realističniji od Platona kad je pošao od očevidne činjenice da ima rđavih ljudi koji dobro žive i dobrih ljudi koje prate razne nevolje ovoga sveta. Veliko je, međutim, pitanje koliko su rđavi ljudi koji dobro žive srećni. U svakom slučaju, oni nipošto ne ostavljaju utisak smirenih i blaženih ljudi koji istinski uživaju u blagodetima života sa saznanjem da im to i pripada. S druge strane, oni koji su iskreno moralni, a koje u životu prati nesreća, dubinski su spremni za sreću čim im se život okrene nabolje. Kant je, zaključuje Vuković, „razdvojio principe instrumentalne i moralne racionalnosti“ i u vezi s tim, „unapredio račun zadovoljstva“. Pitanje dobrog i srećnog života smeštena su u ravan „individualne slobode i autonomije“: najveća sreća za Kanta vezana je za ostvarenje ciljeva koje smo sami postavili.

Pošto je pretpostavka toga autonomija pojedinca, ključni princip pravednosti u državi, na kome treba da počivaju odnosi među ljudima jeste „jednakost u slobodama“.

Uprkos takvim razlikama Platon i Kant daju u suštini iste savete za dobar život. Prvi savet glasi: da bi se „dobilo više zadovoljstva“, treba ga prethodno uzimati manje. „Uzeti manje“ radi „više zadovoljstva“ znači prihvatati umerenost i skromnost u mladosti da bi se doživela istinska sreća u zrelosti. Suprotno pomodnom shvatanju, po kome se u mladosti treba izživeti da bi starost bila smirena, Vuković ističe da su i Platon i Kant smatrali da će onaj koji hrli i olako se prepušta telesnim nasladama ne samo „izgubiti i zdravlje, i novac, i ugled“, već će, na kraju, izgubiti i „samu sposobnost čulnog uživanja“. Oba filozofa su smatrala da je „umerenost u mladosti, ključ za sreću u zrelosti“.

Drugi savet za dobar život i za Platona i za Kanta glasi: budi hrabar! Hrabrost za dobar život znači da treba biti postojan u borbi za ostvarivanje ispravnih ciljeva i ne dozvoliti da „laka zadovoljstva, lenjost, strah ili preterana ambicija odvrate od pravog puta“. Biti hrabar u mirnodopskim uslovima znači da na ispravnom putu i za ispravan cilj treba biti spreman suočiti se i sa „nevoljama i sa neprijateljem“. U moralnom životu i u politici hrabrost je važna i mimo ratničkih vremena. Platon je prvi istakao da čovek može biti hrabar i u sukbu sa svojim osećanjima i nagonima, dok je Kant dodao da treba imati hrabrosti i za korišćenje sopstvenog razuma i za javno izricanje onoga što se misli.

Razmišljanje o prvom i drugom savetu, tj. o vrlinama umerenosti i hrabrosti vodi nas bavljenju dušom i brizi o njoj. Duše, međutim, nema, „duša je izgubljena“, kaže Vuković. Kad to kaže, očigledno misli na to da mi danas „u dušu ne verujemo“ jer je pojam duše napušten, iako se duševnim životom i dalje itekako bavimo. Uprkos činjenici da ih razdvaja punih 19 vekova, Platon i Kant su vrlo slični po odnosu prema pojmu duše. Krećući od Kanta, koji je Vukovićeva filozofska specijalnost, ka počecima istorije filozofije i istražujući pojam duše u delima velikih filozofa Vuković uočava i na lep način konstatuje da je Platon (427-347) prvi filozof koji je sačinio teoriju o duši, a da je Kant (1724-1804) poslednji filozof koji se bavio pitanjima duše. Platonovo i Kantovo filozofsko delo, kaže Vuković, „tako, čine prvo i poslednje poglavlje u dugačkoj pripovesti o duši koju su ispisali evropski filozofi“.

Prema Vukoviću, Kant je sledio Platona kada je tvrdio da „racionalna kontrola nad željama i afektima uvećava ukupnu količinu zadovoljstva u životu, da se ona sastoji u poštovanju ograničenja koje iz pragmatičkih i moralnih razloga um postavlja našem samoljublju, da se ljudi za disciplinovan i moralan život moraju pripremiti odgovarajućim vaspitanjem i da moraju živeti u političkom uređenju koje neće suzbijati, već podsticati njihovu racionalnost“. I Kant je kao Platon smatrao da je najviši oblik života onaj život koji je posvećen pitanjima duha, te da zbog toga filozofi treba da imaju važniju ulogu u politici. Na kraju, Vuković naglašava da je sličnost ova dva velika mislioca i u tome što su oba smatrala da isti princip pravde stoji u osnovi uređene duše pojedinca, uređene države i kosmičkog poretka.

Navedena stanovišta Kanta i Platona o dobrom, pravičnom i srećnom životu, Vuković je sažeo u početnom i završnom delu knjige. U najvećem delu knjige predstavio je Platonovu i Kantovu teoriju duševnih moći, u potpunoj simetriji obimom i temama. Fascinira kako je iz celokupnih Platonovih spisa izdvojio, povezao i sažeto izložio ideje o duši i njenim delovima, o sreći, zadovoljstvu i dobrom životu. Podjednako zanimljivo je objedinio i sažeto izložio Kantove ideje o duši, željama, zadovoljstvu i bolu, o građanskoj srčanosti i praktičnom umu.

Ovo je retka knjiga u savremenoj srpskoj filozofiji koja raspravlja temu od najopštijeg ljudskog interesa, a to su dobar život i sreća. Pisana je sjajnim literarnim jezikom i stilom, a uprkos tome, s velikom pojmovnom i terminološkom preciznošću. Takvom stilu i jeziku doprineli su Vukovićev dar i iskustvo prevodioca – preveo je neke od najznačajnijih filozofskih dela sa latinskog i francuskog – kao i to da je pisao tekstove na francuskom, engleskom i nemačkom. Koliko je i pored takve darovitosti i znanja bio dobar i skroman profesor govori biografska crtica na klapni knjige, u kojoj je sam napisao: „Ivan Vuković, filozof, muzičar i prevodilac. Rođen 1970. godine. Živi i radi u Beogradu“. Vukovićeva duša je, napustila ovozemaljski svet 2017, i od tada, ako verujemo Platonovom učenju, boravi „na krovu neba“, gde posećuje i osmatra mesta koja su namenjena onima koji su život proživeli plemenito i pravedno, baveći se najuzvišenijim poslovima duha: filozofijom, književnošću i muzikom.

Danas.rs

Komentari na tekst (0) Ime E-mail Komentar Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.

  • Najnovije
  • Najčitanije
  • Najkomentari

Srbin iz Kijeva: "Ostavite Vidu na miru!" Ko je Jovan iz kafane "Beograd"?

SP

Srbin iz Kijeva: "Ostavite Vidu na miru!" Ko je Jovan iz kafane "Beograd"?

Novi "Boratov" projekat! Saša Baron Koen opet "jaše"

VIDEO

Novi "Boratov" projekat! Saša Baron Koen opet "jaše"

“Mi smo postali ono protiv čega se Ivo Lola Ribar borio”

INTERVJU

“Mi smo postali ono protiv čega se Ivo Lola Ribar borio”

Savjeti za srećan život

FILOZOFIJA

Savjeti za srećan život

Boba Đuderija: Evo, ovo vam je Bosna

Počitelj

Boba Đuderija: Evo, ovo vam je Bosna

Slika

Savjeti starih ljudi zbog kojih ćete se zamisliti

Slika

20 zapanjujućih savjeta jednog od najboljih psihologa svijeta

Slika

OPREZ

Dečji neurolog oštro upozorio: 5 godina gledam kako sami stvarate autizam kod djece!

Slika

Pravopis

Mnogi završe čak i fakultete, a i dalje ostaju nepismeni zbog ovih 15 velikih grešaka

Slika

Poezija

Jednom kada se setiš, možda bude suviše kasno

Čak 97 odsto ljudi će pasti na ovom testu: Da li vi spadate u 3% genijalnih ljudi?

Mozgalica

Čak 97 odsto ljudi će pasti na ovom testu: Da li vi spadate u 3% genijalnih ljudi?

Luksuzna kuća za 1.000 evra: Stiže pravo na vašu adresu, montira se za vikend!

Luksuzna kuća za 1.000 evra: Stiže pravo na vašu adresu, montira se za vikend!

OSRAMOTILI SE TOTALNO: Evo šta znaju poslanici iz RS o kulturi i pozorištu

OSRAMOTILI SE TOTALNO: Evo šta znaju poslanici iz RS o kulturi i pozorištu

Milan Mladenović zbog Ferhadije odbio nastup: Neću da sviram u gradu u kojem je srušena džamija

Milan Mladenović zbog Ferhadije odbio nastup: Neću da sviram u gradu u kojem je srušena džamija

DIRLJIV STAUS O LJUBAVI:  Šta će ti velika plata ako ćeš na kraju dana ući u prazan stan?

DIRLJIV STAUS O LJUBAVI: Šta će ti velika plata ako ćeš na kraju dana ući u prazan stan?

Izdvajamo Izložba 'Percepcije': Svijet iz ženske perspektive

Percepcije

Izložba 'Percepcije': Svijet iz ženske perspektive

Zigi Marli za BUKU: Svi ljudi treba da vole jedni druge. Jedino u zemljama gdje ima mira ima i prosperiteta

INTREVJU

Zigi Marli za BUKU: Svi ljudi treba da vole jedni druge. Jedino u zemljama gdje ima mira ima i prosperiteta

Bojan Hadžihalilović za BUKU: I u šugavim vremenima dobar dizajner može ukazati na problem i pomoći nekome

BUKA INTERVJU

Bojan Hadžihalilović za BUKU: I u šugavim vremenima dobar dizajner može ukazati na problem i pomoći nekome

Saša Đorđević, grafički dizajner: U stanju smo da verujemo ponuđenim slikama, a ne svojim očima

BUKA INTERVJU

Saša Đorđević, grafički dizajner: U stanju smo da verujemo ponuđenim slikama, a ne svojim očima

Play Media Day 03: Svi smo rođeni kreativni. Igrajte se, ostanite djeca, jer najdjetinjastija stvar je ponašati se odraslo

Blog

Play Media Day 03: Svi smo rođeni kreativni. Igrajte se, ostanite djeca, jer najdjetinjastija stvar je ponašati se odraslo